Šumska šljuka je selica, ali relativno ?esta i gnezdarica. Na našim prostorima je u preletu dva puta, u prole?e i u jesen kada se sa severa seli u južne krajeve. Jedan broj prozimi u primorju. Veli?ine je jarebice poljske (prose?no 320 gr.)
Ženka je neznatno krupnija od mužjaka, drugih razli?itosti nema. Nezgrapnog je tela , karakteriše je dug, prav i savitljiv kljun. U krilnom perju, na spoljnoj strani, ima po jedno pero sabljastog oblika,koje lovci koriste za ukras na šeširu. Ima dobro razvijen i sluh i vid.U ishrani šumske šljuke dominira hrana životinjskog porekla, naj?eš?e se hrani kišnim glistama i larvama insekata,koje isklju?ivo nalazi na tlu, u i ispod šumske stelje. Do hrane dolazi tako što prethodno tapkanjem nogama i krilima po šumskoj stelji poplaši potencijalni plen i zahvaljuju?i odlni?nom sluhu, razgr?e stelju ili kljunom sondira humus. Biljna hrana je retko prisutna u ishrani šumske šljuke, naj?eš?e u vreme migracija kada su manje izbirljive.
Šljuke su izuzetno cenjena lovna divlja?, naro?ito u severnim delovima Evrope. U našoj zemlji lovna sezona po?inje po?etkom avgusta a završava se krajem februara. Za lovce, lov na šljuke predstavlja pravi užitavanje, jer se one uspešno skrivaju u vegetaciji. Šumska šljuka ima najukusnije meso od pernate divljaci i smatra se pravom poslasticom u kulinarskim kuhinjama, jako je cijenjeno i trazeno meso u raznim restoranima sirom Njemacke i Italije.
